Subota, April 17, 2010
Незаборавна ноћ.
Седели су близу један другог. Он је свирао баладе, а она тајно гледала његове покрете, задивљено је слушала глас и пратила ноте које су јој осветлеле вече. То незаборавно вече. Зачуђено је гледала своју дугу косу и дечије црте.Он је сишао са сцене и отишао. Она му је пратила сенку док није нестао .
Сад, она тражи тај глас , хоће да га пронађе али зна да је то немогуће. И наставља даље кроз сећања те незаборавне ноћи.
Uh ova pesma me podseca na "Pekarnu" u Mariboru. Svi mi imamo po jednu "nezaboravnu noc". Mozda je ona iz "Pekarne" jedna od tih. :*
Jao sta mi sve sad pade na pamet...kakve noci... :)))
imamo ih svi mi - nezaboravne, drage...
:*
pa da...tako je
a cudno je to sto ove nezaboravne noci imaju svoje lepe i lose stvari i obe ih cenis i zelis da ih vratis...ali to je nemoguce. :(
:*
I jeste za nezaborav....čak i kada neke mnogo uzbudljivije noći prekriju sećanja, pamtićeš još uvek ovu.
sanjarenja56,
znam i to mi je drago...bar secanja ako ne drugo :)
