Свирајући исту ноту...

Твоја иронија.

Невероватно. Али ипак стварно.
Никада не бих помислила да ћеш ти урадити тако нешто. Хтела сам само да ти будем слободно раме на којем можеш плакати и које би те увек тешио и био уз тебе. Али ти ниси схватио моје мисли. И можда тек сад сам схватила шта све ради интернет. Стварност је далека од истине интернета. И ево, ти, онај којег сам мислила јединим, онај који пише љубавне песме које те очаравају, онај који се бринуо за мене и онај који је био уз мене саветујући ме  када ми је било потребно, онај који је успео да ме насмеје када ми је било тешко. Али зашто је све то урадио? Да ми на крају каже на  ироничан начин да сам и ја једна од његових обожаватељка и да је његова "цура" бесна и љубоморна на мене ?Јој, пуно му хвала за ове рећи. Али најгоре је то да он није схватио шта је урадио. Чинило му се смешно све. Рекла сам му да нећу ми више ништа речи нити писати ако кварим нешто у његовој вези , а он " ма није ништа, немој се осећати просто јер ја сам већ научен на све ово" . Аха ок. Била сам му још једна обожаватељка на листи.
Да ...
Колико ме је некада поногао толико ме је сада разочарао....

Она. Пут.

Рекла је готово.И отишла је.
Али није мислила да ће јој пут бити тако празан  и дуг. Настављала је да иде али је увек стајала на путу када јој испред очију искрсла по која слика прошлости. Стајала је да нађе лепоту из слике.
После, поново је кренула али овог пута са осмехом на лице.
После сваке слике осечала се срећнија и испуњенија а пут све се смањивао и улепшао после само  једног осмеха. На овај начин је могла лакше да нађе храброст да наставља даље на голом путу.

Тешко је...

Teшко је имати неизлечиву болест.
Тешко је живети међу особама које нису у стању да те прихвате и подржавају. Особе које се исмејавају од тебе , од болести.
Тешко је знати да никада више проходати нећеш.
Тешко је видети људе из твоје околине радећи оне...нормалне ствари за дотичан узраст а ти, седећи у тој проклетој столици и знајући да  то не можеш да урадиш...никада.
Тешко је видети загрљени пар а у твом срцу и у души да знаш да... ти нећеш моћи то да урадиш. Да знаш да твоје срце га воли а његово је камен за тебе.

Зашто?
Зато што већина људи не прихватају болест и болеске осове па  им је лакше да се исмејавају од других. Вероватно да некада, неко ће заволети болесну особу али је то ретки случај.

Боли ова ситуација само када је видиш а шта тек ако је доживиш.

Breath.

И ништа више.

Шта ћу сад ?

"Две се у мени побише cилe,

мозак и срце, памет и сласт.

Дуго су бојак страховит биле,

к'о бесни олуј и стари храст "

И не знам шта ћу и не знам како ћу... За тачно 7 дана требало би да се иде са позориштем у Вршцу. На почетку, када сам то дознала била сам неописано срећна јер сам знала да ћу га видети. Ништа више није било важно.Следеле су ту поруке, многобројни  смајлићи, срећа па након тога, "предиван" статус везе... и тако све се полако срушило.Сад, мозак ми каже да не идем а срце тежи да га види, бар за један тренутак. И ето сам се одлучила да иде. Али....Ако ће бити са њом ?Знам да ће болети, али можда после тога биће ми лакше да га... заборавим.

Неко.

Неки пут се обезобразим па помислим да сам писац, али довољно је да нађем неку глупост у свом тексту, па да се разуверим. Неки пут мислим да сам човек , али довољно је да сама себе понекад уловим да радим нешто недостојно човека, па да се разуверим. Неки пут помислим да сам неко, али довољно ми је да само подигнем поглед увече ка бескрајном небеском своду и звездама, па да схватим да сам само НИШТА. Неки пут помислим да сам ништа, али довољно је да се неко благо осмехне обрадован што ме види, па да схватим да сам ипак нешто мало више од ништа.

Ето ти крај.

Није добро ни почело а већ се завршило.Иако је девојка покушавала да врати њен Ђурђевак и чекала је да га поново види, сад зна да ништа више није важно... Иако га поново сретне, она ће знати да његово срце припада другој и у тренутку када ће јој он бити испред очију, знаће да је све готово. Сад се нада да је неће толико болети његов нестанак али зна да увек у срцу ће јој остати урезан његов дечији лик којег није мисла да ће је повредити.Не тако рано.

Проба да иде даље а не зна ако ће пролеће да сија без лепоте Ђурђевка .

Мој мали Ђурђевак

Мали и сладак,  леп и свеж, нежан и пролазан...исто  као Ђурђевак.

Када се појавиш, кратко време си поред мене, а када нестанеш, туга и бол постају све веће и веће... и пробам да те вратим... Ево прошло је лето, јесен и зима али ти никако да ми се вратиш. И чекам ...чекам..........Сад, само сећања и успомене.

Незаборавна ноћ.

Седели су близу један другог. Он је свирао баладе, а она тајно гледала његове покрете, задивљено је слушала глас и пратила ноте које су јој осветлеле вече. То незаборавно вече. Зачуђено је гледала своју дугу косу и дечије црте.Он је сишао са сцене и отишао. Она му је пратила  сенку док није нестао .

Сад, она тражи тај глас , хоће да га пронађе али зна да је то немогуће.  И наставља даље кроз сећања те незаборавне ноћи. 

Домаћи за Би Хепи . Осака.

Са закашњењем ,домаћи за Би Хепи..

Драга БХ., данас посетила сам некадашњи центар  Јапана, Осаку. Прошетала сам улицама видећи све те "нове" лепоте, нове обичаје, нови свет. Наравно да сам то хтела да делим са тобом. Ево неколико слика из предивне Осаке.

 Шетња са лађом била је јединствена...

Иако су капи кише биле уз нас, добро расположење је било на првом плану ...

Извини што сам тако касно завршила домаћи.

Поздрав!

Good Charlotte ft. M.Shadows and Synyster Gates- The river

Skola i problemi.

U ponedeljak ponovo krece skola . Iskreno jedva cekam da pocine i da se zavrsi sto pre. Samo kada pomislim na moje kolege dize mi se pritisak. Mozda sam ja zlobna jer tako mislim ali jedva cekam da zavrsim XII-i  razred i da ih vise ne vidim. Znam da ce da mi bude zao za "skolsko vreme" ali samo to.

Ustvari skola vise nije skola.Profesori vise se ne ponasaju kao profesori. Opterecuju decu sa nepotrebnim stvarima ali osnovne stvari deca ne znaju.

Skole su nekada bile sigurne, sad...:)).

Uzivam jos ova 2 dana slobode.^^ 

P.s: ovaj raspust je JAKO brzo prosao. :( bis bis bis

Prijatan vikend.

Snaga i ja.

Vreme prolazi...rane su se izlecile...ali ipak nije vise nista isto. Ljudi,priroda, boje koje ulepsavaju zivot...sve se odjednom izgubilo. Mnogo je teze nego pre...i najmanja glupost povredi me i donosi ponovo u "ono" stanje.

Ne znam sta je bolje, da sam sama?Da li je bolje u raspustu ili u skoli?

Kada sam kuci, mislim i na najmanje sitnice.Kroz glavu mi prolaze svakojake ideje koje me plase .Kad sam u skoli ucenje i ocene su mi u glavi...

Da sam luda? Tako je u ovim godinama? Mozda...

Ponekad bi htela da odem negde, gde niko me ne poznaje i da sama postignem ono sto zelim.Nemam potrebe za ohrabrenje od strane rodbine. Jedna osoba mi daje onu snagu i hrabrost da mogu ici dalje.Baka.Ne roditelji... Ali mozda imaju prava. Mozda sam nesposobna ali ja to ne mogu priznati. Uprkos svima i svemu, ja cu i dalje sanjati i probati da nesto ostvarim , SAMA. Tek kada cu videti gitaru u mojim rukama, onda cu se uveriti da sam sposobna i da MOGU i sama dostici nesto....

Tuzna.

Poslednji dani bili su uzasni. Buna.Uznemirenje.Tuga. Sve se skupilo na mojoj glavi.Mislila sam da moja "autokontrola" funkcionise, ali sam ustanovila da kada "teska" osecanja me napadnu, ne mogu vise kontrolisati sebe. Sve postaje sivo... Vise ne znam sta se desava samnom...Hocu da odem negde i da zaboravim na sve.Hocu da budem normalna. Hocu da i On postoji.

...

Prica.Dika.Ljubav. II

                       -drugi deo-

Sanjao je da David ubija Lejlu a on nemocan u tim lancima vezan,gledao kako je smrt preuzima. Trgnuo se pun znoja i suza.Ustanovio je da ne moze da rizikuje Lejlu i nije  hteo da je izgubi kao i ostale. San je samo provod nase maste, secanja... Ali ipak nije ostao ravnodusan.

     Tog dana je resio da ode na polju pun makovog cveca gde je prvi put video i zaljubio. Setao je, misli su mu letela kroz glavu .... Bio je u euforicnom stanju, kad odjednom neko stavi ruku na levo rame. Reakcija bila je ta da je on stavio desnu ruku na sablju, ali kada je okrenuo glavu, video je nju.
Oci su mu zablistale videvsi devojka koja ga docarala.
     Pricali cu i nisu ni primetili da je vreme proslo; napolju se naoblacilo i pocela je kisa. Nije hteo da je ostavi da ode do grada nego je odveo do svoje sobe. Stigli su kuci mokri do koze. Neki ne smatraju to velik problem ali za Klauda to je znacilo veoma okrutan bol. Bolest koja mu ocrnila zivot sirila se na desnoj ruci i kada je imala kontakt sa hladnocom prouzrukovala mu je strasne bolove. Ali nije bio jedini. Lejla se isto osecala.Mozda i gore ali je ona bolje to sakrivala.
(Autokontrola je nesto koje kod mnogih ljudi izostaje. Ponekad i kod mene. Treba je imati. )
Poceo joj pricati njegov zivot  ali je ona sve to znala od pre , ali pre svega, poslusala ga i utesila ga. Njen zivot ipak ostao je tajna za njega.
     Dani su prolazili, oni su sve cesce vidjali, uposnali su se dosta dobro, a ljubav rastila je svakog dana vise i vise.
Klaud zeleo je osvetu. David isto. Lejla nije.
Ali je dan ipak stigao.Klaud i Lejla nisu se onda videli. David je dosao, uhapsio Klauda i rekao mu da ako se protivi, ubice Lejlu.Klaud je pristao, nije imao drugo sta da radi.Previse je voleo.
     David ga je vezao pa ni dobro nise okrenuo, Lejla vec je bila tu . Rekla mu da pusti Klauda i nek rese oni svoje probleme. Tad je Klaud saznao istinu. Bolelo ga je to sto ga je lagala ali je ipak i dalji voleo. Mozda i vise nego pre.
     Finafant bio je grad cuda.Ljudi su imali razne snage, medju kojima Lejla i David, a posto su oni braca ne mogu da zavrsu borbu dobro. Kada su jednom usli u  borbu vise nisu mogli da izadju. Znalo se da neko ce poginuti.
Lejla je htela da oslobodi Klauda ali nije uspela jer David je udario. Vodili su bitku pa kad Lejla vise nije mogla, rekla je po prvi i poslednji put nesto:
- VOLIM TE.
Snaga je napustala ali je znala da ako ne porazi Davida, on ce ubiti Klauda. Skupila snage, podigla  se na noge i rekla bratu: -Izvini, ali si ti ovo izabrao.
Ubila ga je svojim poslednjim snagama. Pala na zemlju.

Klaudovo lice bilo je ugrozeno. Kada mu je ona rekla  da ga voli on je poceo plakati. Sad imao je grizu savesti: on joj nije rekao sta oseca. On nije obavestio o sanu, jer je sve bilo kao u san samo sto je sada stvarnost.Grozna stvarnost. Nije hteo ponovo da izgubi neku dragu osobu. Ali bio je primoren. Kisa poce padati preko tela Lejle i Davida...Suze su ronile mad Klaudovih obraza.
Ljubav.Tuga.Bol.

Posle dve teske godine....

     Klaud je sagradio kuce za malisane i Kvart se nije vise zvao kao pre, vec zadobio je jedno specijalno ime: "Lejla".
Nije mogao preci preko njene smrti. Previse je voleo...ali jos je voli. Jos mu je prisuta njen lik u glavi. Na mestu gde su se prvi put videli, posejao je puno ruza.
Bele ruze.

Ljubav je kao ruza.
Cara ti pogled, a kad je dotaknes rani te. I boli...
Nekada je bolje da ni ne ocupas ruzu jer posledice mogu biti bolne i teske.

Ona pevacica.On hrabar mladic.
Lejla i Klaud.
Par, koji je doziveo ljubav na prvi pogled.