Četvrtak, Maj 06, 2010
Мој мали Ђурђевак
Мали и сладак, леп и свеж, нежан и пролазан...исто као Ђурђевак.
Када се појавиш, кратко време си поред мене, а када нестанеш, туга и бол постају све веће и веће... и пробам да те вратим... Ево прошло је лето, јесен и зима али ти никако да ми се вратиш. И чекам ...чекам..........Сад, само сећања и успомене.
Bitno je da su secanja lepa. Ona traju zauvek.
behappy,
imas prava.
ali ko zna kakve uspomene ce ostati posle 20-og :>
:))
wow
МА
ко ће га знати
идеш
одлазиш
долазиш
па се вратиш
не вратиш
из стана
из куће
из срца,
све је то пролазност
у нашим мислима
срцу
откуцају времена
везана природа
осећањима
ко ће га знати
тебе и њега упознати
променити
вратити
макар
сусрет
осмех
пријатеља
после
ето толико
колико времена,
можда не заболи,
али увек се нешто
у нама сломи,
па прође,
можда је ипак боље,
али не,
нека ипак дође....
Поздрав тебии Ђурђевку
nesanica,
moguce...ali ipak zelim da se bar jos jednom vrati da znam ja osecam...
poz:)
хвала
