Utorak, Februar 02, 2010
Snaga i ja.
Vreme prolazi...rane su se izlecile...ali ipak nije vise nista isto. Ljudi,priroda, boje koje ulepsavaju zivot...sve se odjednom izgubilo. Mnogo je teze nego pre...i najmanja glupost povredi me i donosi ponovo u "ono" stanje.
Ne znam sta je bolje, da sam sama?Da li je bolje u raspustu ili u skoli?
Kada sam kuci, mislim i na najmanje sitnice.Kroz glavu mi prolaze svakojake ideje koje me plase .Kad sam u skoli ucenje i ocene su mi u glavi...
Da sam luda? Tako je u ovim godinama? Mozda...
Ponekad bi htela da odem negde, gde niko me ne poznaje i da sama postignem ono sto zelim.Nemam potrebe za ohrabrenje od strane rodbine. Jedna osoba mi daje onu snagu i hrabrost da mogu ici dalje.Baka.Ne roditelji... Ali mozda imaju prava. Mozda sam nesposobna ali ja to ne mogu priznati. Uprkos svima i svemu, ja cu i dalje sanjati i probati da nesto ostvarim , SAMA. Tek kada cu videti gitaru u mojim rukama, onda cu se uveriti da sam sposobna i da MOGU i sama dostici nesto....
Ne brini draga. Stignu nas ti momenti... kada nam svi prigovaraju. Najbitnije je da pratis svoje srce. Ono ce te odvesti na pravi put.
Pa, i ako pogresis, znaces da si sama kriva zbog greske. I nastavices dalje.
Samo uzivaj! Ovo doba se vise nikada nece vratiti...
:*
Ниси неспособна. То је изгледа неки (потпуно неразумљив) начин родитеља да "подрже" своју децу.
Мислим да треба што пре отићи на те часове гитаре. То је ставрно добар начин да докажеш СЕБИ (не другима јер сви они су мање важни) да можеш да оствариш све што пожелиш.
Верујем да ћеш успети :)
behappy,
to cu probati da uradim.
znam da ovo doba je najlepse i trebam da uzivam a ne da se zalim .
vt.:*
mesecina,
vec ne znam sta da kazem. mozda jesam ,mozda ne.
u junu cu da dobit valjda neke pare i onda idem.
hvala ti na podrsku.
>:D
